jutro

oci neke sasvim daleke....

nema me dugo na blogu.. zadovoljavao sam se da svakog dana nadjem neki stih i da tako pocnem dan.. nosis u sebi lepu rec za taj dan i malo li je?? onda se ispraznis i cekas sunce da se napunis kao baterija .. ali praznina ostaje.. pronadjes sunce i ne greje te tako kako si ocekivao... previse opekotina.. ne smes se izlagati onako bas kako se inace suncalo nekad.. i opet cekas neki januar da napises kako ne voles januar... no idemo dalje i ponovo trazimo oci neke sasvim daleke.. vidimo se ovih dana..

objavio veliki u 13. jul 2008 13:58:33 | 1 komentara

Cas iskrenost sva biti ume....

Ko mali kustravko je ziva,

Ko leptir sred krinovih kruna;

I prazna rec, znacenjem siva,

U ustima njenim je puna.

Al duga joj ljubav ne prija:

Od navike dusa joj trne,

I kliznuce ona, ko zmija,

Ko ptica ce mala da prne.

Te vedje ce, kao od sale -

I radost, i tugu da stvore.

U oku joj - neba se pale,

U dusi joj - crni se more!

Cas iskrenost sva biti ume,

Cas evo skroz lazljivog stvora!

I ne moze da se razume,

No zato se voleti mora.

objavio veliki u 27. mart 2008 0:40:49 | 0 komentara

ne volem januar..(1)

uvek se nesto sabiram i oduzimam..zato ne volem januar definitivno...

objavio veliki u 22. januar 2008 0:14:24 | 0 komentara

ne volem januar..

Ne volim januar, ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš èudnog sveta ima,
tako se lako rasplaèu.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta æe od mene postati,
mali anðele moj?

Bila je noæ, jedna mrkla, kao ova veèeras, u ulici Dositejevoj, u
Novom Sadu, na Dunavu...

Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano
vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfiliæ i pevali
"Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne seæam baš.

Bila je noæ i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuæe
broj 7a. Tišina je bila, samo koraci nekih noænih ptica i lepet
krila nekih pravih noænih ptica.

Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noæi da je
èujem kako diše, kako diše u snu...

objavio veliki u 13. januar 2008 14:50:59 | 2 komentara

nova...

Budite zdravi, raspisani i srećni! I da ne zaboravim, potrudite se da dobijete ono što volite, jer će vas inaće prisiliti da volite ono što ste dobili.

objavio veliki u 31. decembar 2007 0:01:00 | 0 komentara

a oci su ostale tudje...

Ponekad … tako uhvatim svoj ispitivački pogled u ogledalu: vidim, ne samo jednog nego potpuno nepoznatog čovjeka, već, uz to, i krajnje nesimpatičnog, kako zuri u mene.

Pokušavam da u tim crtama lica pronađem nešto svoje, pokušavam da prepoznam neki lični pečat, nešto po čemu bih morao znati da sam to baš ja, a ne neko drugi... ali, uzalud.

Ja se onda osmehnem ... stranac u ogledalu mi uzvraća osmeh, ali, jasno vidim, da to nije moj osmeh, vidim samo da su se njegove usne razvukle, mišići njegovog lica oponašaju moje, a oči su ostale tuđe.

objavio veliki u 19. decembar 2007 11:24:32 | 0 komentara

Al' to je sve što mi može...

Na Bogojavljensku noć...
Olba se dotače, lome se pogače, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače
U prednjoj sobi mog baće...
Čudo je navike moć...
Kao pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće...
Uglavnom gostujem kod kuće, al moju narav pamte tu...
Brbljaju svašta pred svanuće...
Al čak ni pripiti, ni da pomenu nju...

Na Bogojavljensku Noć...
Pobožne pesmice, sveće i kresnice, i uvek metu odveć onih glupih grožđica u česnice...
Al to je tako, i amin...
Strašna je prošlosti moć...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi...
Još jutros gurnut u kamin...
Ruža je pupila na mrazu...
I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...

Nikad ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noć... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče...
Al ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče...
Sem, katkad, Nje...

Na Bogojavljensku Noć...
Vašar starudija...
Banda sa studija...
Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija...
I svi smo na "Pomoz' Bože"...
Silna je ljubavi moć...
U jutra besana još dođe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al' to je sve što mi može...

objavio veliki u 11. decembar 2007 17:56:44 | 0 komentara

strofa

Ponavljam svoju staru jutarnju tvrdnju:
izraza nema -
Ovo su culne linije dusevnih puteva,
Tepanje kazuje bludnje (ah neravni redci!).
Za mene i za moje doba izraza nema:
Koraci uskom celijom, bez broja,
Dani u nizu, uplasenih ociju,
Razbjesnjeli pak'o moga vremena, lom i
smak svega. -
Pjesnici buducih vremena, mladici i
djevojke
Idila koja dolazi, vase ce pjesme biti od
sjenki i zlata,
Rasuta i neznana - pjevana i zaboravljena
Istoga jutra - bice moja
Marburska strofa.

objavio veliki u 8. decembar 2007 16:12:35 | 0 komentara

oslobadjam te tuge...

Oslobađam te tuge za sobom, ženo, kad budem odlazio.
Oslobađam te tuge za sobom, ženo, kad ti budem dolazio
samo u trošnom obliku uspomena.
Budi vesela žena
kao u doba naših dobrih starih večerinki.
Ponekad samo pročitaj moje knjige. I - krikni.

objavio veliki u 5. decembar 2007 10:58:45 | 0 komentara

nedeljivost,,,

Osvajati tvoju ljubav
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Što i svjetlost razlamati

Dijeliti mene od tebe,
I onda kada nas nema:
Isto je
Što i more razdvajati.

objavio veliki u 30. novembar 2007 10:43:00 | 2 komentara